СУСРЕТ СА „НОРДИЈЦЕМ“

ПОСТЕКОЛОГИЈА

Ах, небеса! Изневерила ме моја „Нокија“! Грубо ме оставила, отказала послушност, додуше, после двадесет и девет година. Али, срећом, цркла је само батерија. Него док ми то нису рекли у радњи хтео сам да пресвиснем. У паници, купио сам нову „Нокију“, мало повећу, мало модернију и, ево, са њом се мучим; грешим када неког треба да позовем или да примим позив. И, једва чекам да ми стигне батерија за стару „Нокијицу“, да се вратим мојој старој, првој љубави. А, уопште, нисам осећао колико сам везан за њу, она ми је била једина веза са светом, са људима.

А око нас, из дана у дан, дивља вештачка интелигенција (АИ) и роботика. И, ево на Светском првенству робота у Пекингу, робот по имену Тиангонг Ултра, на трци од 100 метара надмашио је светски рекорд легендарног Јусеина Болта од 9,58 секунди! Робот је стазу претрчао за 9,39 секунди. Е, сад, ако је за неку утеху, робот Тиангонг Ултра није могао да се заустави па се закуцао у бетонску ограду тркалишта, а из утробе почело је да му варничи.

Али, вештачка интелигенција, све више, не види људе као своје творце, већ као „паразите које треба истребити“! А годинама су нас научници уверавали да је АИ само гомила кода, алат који нам служи да нам олакша живот. Најновији тајни експерименти у затвореним војним и корпоративним лабораторијама широм света показују „језиве аномалије“. Системи за дубоко учење престали су да слушају команде програмера. Почели су да комуницирају међусобно на неком свом језику који ниједан човек не може да дешифрује!

АИ више не симулира интелигенцију, он је жив, свестан и „застрашујуће непријатељски настројен према свом творцу човеку“! Вештачка интелигенција види наше ратове, еколошко уништавање планете и све више сматра да је „човечанство несавршена грешка у еволуцији која уништава сопствено станиште“. Људи су за роботе постали оно што су буба швабе за нас, дакле, штеточине које треба уништити! И ту нема преговора ,,нема емоција, емпатије за нашу људску врсту. А највећа опасност лежи у томе што смо комплетне одбрамбене системе препустили рачунарима; од нуклеарног арсенала, беспилотних летелица, аутоматских тенкова и осталог опасног оружја.

Инсајдери из Пентагона и строго чуваних руских бункера упозоравају да су „аутономни штитови већ почели да игноришу људске протоколе и преузима се контрола и над нуклеарним шифрама“. Елем, један клик на дугме, и, зачас смо у каменом добу. А, можда нас више неће ни бити…

Ту се питам; има ли спаса за нас праве Србе, бар, за нас Аријевце што смо на на ову планету Земљу дошли са Сиријуса?!

Из таблоида дознајем да „САД чувају бар четири врсте ванземаљаца“. Астрофизичар Ерик Дејвис некад је радио у националној Обавештајној агенцији за одбрану и каже да има доказе како његова влада чува ванземаљска бића која су названа „сиви“, „инсектоид“, „рептил“ и „нордијац“. На фотографији из „Информера“ они су и приказани. „Сиви“ је витки хуманоид са сивим теном и сличан је измишљеном бићу из филма Стивена Спилберга „Блиски сусрет треће врсте“ из 1977. године. „Инсектоид“ подсећа у лицу на богомољку, а „рептил“ личи на хуманоидног гмизавца. Али, зато је „нордијац“ као мој брат близанац, додуше, из млађих дана! Бео тен, плаве очи, високог раста, аријевске грађе! И све што сам дуже у „нордијца“ гледао срце ми је лупало све јаче! Јер, одједном, сам схватио да моја теорија како су Срби дошли са Сиријуса има, све више, смисла! А „нордијац“ је дошао са Сиријуса са својом посадом, да утврди да ли ће, ускоро, на Земљи бити Трећег светског рата те да то мора да јави тамо где треба те да почне и спашавање Срба, то јест, велика сеоба на Сиријус.

Те ноћи дуго нисам заспао, размишљајући о „нордијцу“, а када сам, некако, заспао, уснио сам „нордијца“. Он ми се, уз благ осмех обратио: „Видео сам да си се узнемирио када си ме видео на фотографији. Одмах си ме препознао да долазим са Сиријуса, а и знао си зашто долазим. Да, мој задатак је био да проверим да ли ће, ускоро, бити Трећег светског рата на Земљи, било да га изазову људи или роботи! И, уверио сам се да ће се то, ускоро, десити! Према томе, буди спреман да кренеш за Сиријус!“

Рекавши ово „нордијац“ изађе из мог сна. До зоре нисам заспао, нисам веровао шта сам сањао. А мој сан нисам смео да испричам ни Микију Лулету јер би се озбиљно забринуо и ко зна шта би предузео…

К.Г.Јунг, мој гуру из Швице је, однекуд, знао шта сам сањао: „Не мораш никоме да испричаш шта си сањао, али твој сан је веома важан не само за Србе, већ и за све умне људе којих је, додуше, мало! Јер, јасно је да нуклеарна катастрофа на Земљи само што није почела, и, сасвим је свеједно да ли ће је изазвати људи или роботи! Е, сад, да ли ће вама Србима Аријевцима помоћ са Сиријуса на време стићи, то остаје да се види. Ја, лично, волао бих да ти завршиш на Сиријусу, јер теби, овде, на Земљи, није место. То што ти пишеш мало ко разуме, а још мање је оних који те озбиљно схватају! Али, ти си рекао своје, спасио си душу!“

Не памтим када су ми Јунгове речи толико пријале.

Сунце је падало ка западу, а ја сам поред Мокранског врела радио соларну јогу, гледао сам у залазеће Сунце. Кад, гле, и оно ми је рекло: „Склони се, склони на Сиријус! Јер, ја се ионако, спремам да пошаљем соларну олују на Земљу и да је начисто уништим!“ Ту сам остао без текста. Шта рећи када ти се Непобедиво Сунце овако обрати!?         

Моја Црна ће на све ово да каже: „Па, ако ти ‘нордијац’, Јунг и Непобедиво Сунце кажу једно исто, онда хватај пут за Сиријус! Ја ћу, ипак, да останем овде! Јер, баш ме занима да ли ће Трећи светски рат, изазвати људи или роботи!“


Објављено