Или; ако је фреска из Високих Дечана једина на свету на којој Исус држи мач у рукама, када ће онда изаћи на видело истина да је Исус син Александра Великог који је дошао из Индије да поврати очево Царство од Римљана?
Ух, прођоше, најзад, и ускршњих празници, а који се, у Белој Паланци нису, баш, ни славили. Мало је ко на улици или у кафани узвикивао „Христос васкресе“, а још мање је неко отпоздрављао са „Ваистину васкресе“. Кафићи су, додуше, били пуни, али то је тако сваког викенда када младеж на журкама ђуска уз рок музику и на крај памети им не пада Исус из Назарета. Једино у Бондстилу амерички војници почели да примају јудеохришћанство, јер мора да не знају шта ће од себе.
Али, не бледи јудеохришћанство само у Белој Паланци и у Србији тако је и у целој Европи; хришћана је све мање, а атеиста све више, али је исламска религија узела незапамћен замах на Старом континенту. Изумирање хришћанства повезује се бујањем интернета на коме се појавила „фаст фуд религија“. Дигитална духовност преплавила је мреже и апликације за медитацију и „онлајн заједнице постале су нове парохије, а верници савременог доба траже духовно вођство на подкастима јутјубера који религију досољавају психологијом, филозофијом, мистицизмом…“
Ова „инстант духовност конзумира се између забавних видеа“. Савремени Европљани, „уместо организованих религија, преферирају индивидуалну потрагу за Богом.“ Сваки пети Европљанин напушта веру у којој је одрастао. Све више влада интересовање за „модерно вештичарење, али и савремени друидизам, утемељен на поштовању природе, предака и древних традиција, па и еколошку духовност.“
И морам да признам да ми ова западњачка гибања, баш, пријају. Чак ми се свиђа и то што напуштене цркве, све више, постају уметничке галерије, па и кафићи. Јер, боље је и то него да нам по још живим црквама причају свакојаке глупости о Ускрсу, а те приче нису више ни за децу у обданишту. То схватају и свештеници који напуштају свој позив и баве се неким паметнијим послом, бољим за себе, а и своје ближње.
Наравно, нећу рећи да треба потпуно дићи руке од Бога мада нам је Он окренуо леђа, али ако хоћемо да га вратимо себи морамо да покушамо на неки други начин, а не преко цркве. За почетак, окренимо се најстаријој књизи, небеској Акаши, на којој све лепо пише. Из Акаше сам и дознао да је Исус син Александра Великог и да је рођен у Охриду, у правом Јерусалиму.
А, ево, патријарх Порфирије је, за Ускрс био у манастиру Високи Дечани у коме се налази једина фреска на свету на којој Исус држи мач у руци. И, уместо да нам објасни зашто Исус држи мач у руци, Патријарх у цркви замајава паству јудеохришћанским литургијама. Притом, сумњам да Патријарх не зна како је Исус дошао из Индије, где је одрастао да би повратио очево, Александрово царство од Римљана те да је дигао устанак против цезара Тиберија и принудио га да призна грађанска права србским племенима: Илирима Панонима, Далматима и Трачанима. Тада је Петар издао Исуса и он је привезан, а не разапет, за Стуб срама поред римског Колосеума, а не на Голготи изнад Јерусалима који тада није ни постојао. А, бајдвеј, прави Јерусалим био је Охрид, а што се јасно види из географских мапа у Ватикану. И те мапе и много штошта, је патријарх Порфирије могао да види када је ишао на поклоњење римском папи. Јер, СПЦ је одувек, још од Немање и Саве, била ватиканска филијала.
Него, не могу да верујем како Порфирије не зна за оно детенце из Грачанице, а које је имало крилца анђела, а које је предато Путину да би га он сачувао. А управо то детенце са анђеоским крилцима доказује да су се србске жене париле са „палим анђелима“ које је Бог, на молбу Еноха, послао на Земљу да просветле људски род. Према томе, није само Исус из Охрида био „Божји син“ како му је мати Олимпијада од малена говорила. Хоћу рећи, сви Срби су „Божја деца“. И, ево, пашћу на колена пред оним србским Патријархом који ово обнародује и признаћу његову цркву.
Е, сад, ту је и та Исусова кошуља која се чува у једној црквици у Аржентеју, градићу поред Париза. Ова кошуља је, наводно, са Исусовог распећа и она је изванредно очувана, а исплетена од смеђе вуне, а по њој је неколико трагова крви. Анализама је утрђена да је, по среди, крвна група АБ. То је, пак, сумњиво. Јер, ако је Исус „Божји син“ његова аријевска крвна група мора да буде „нулта“. Притом, Исус није прикован клиновима за Стуб срама код римског Колосеума, већ је само привезан, а те лажне клинове донела је царица Јелена из Јерусалима кога је она изградила. А донела је и крстачу на којој је Исус, шатро, разапет, а што су неподношљиве лажи да то не објашњавам овом приликом.
Него како је Исусова кошуља из Рима доспела чак, до Аржентеја код Париза?
По званичној верзији, византијска царица Ирина шаље Исусову кошуљу у 9. веку Карлу Великом, јер муслимани почињу да угрожавају њено Царство. А онда је Теодрада, ћерка Карла Великог кошуљу однела у Аржентеј, у цркву где се замонашила.
Али, ова прича не пије воду. Јер, Карло Велики, уопште, није постојао, а што је, недавно, доказано. И, не знам да ли да вас, овог пута, слуђујем са „крађом векова“. А још се Младен Протић из Гуче, пријатељ Мартина Хајдегера, позивао на неке списе македонских богумила у којима пише да је „Исус разапет у Риму, а не у Јерусалиму, и да се то десило у деветом веку“!? Ту је и тврдња предратног академика Љубомира Стојановића да је „Немања, праунук цара Константина Великог те да нема 800 година србске и средњовековне историје“! Зато је, условно речено, Исус разапет у деветом веку. А после тог распећа је са Маријом Магдаленом из Рима кренуо прво ка француској Галији пре него што ће се са Светеом породицом вратити у Индију. Елем, тако је Исусова кошуља доспела до Аржентеја. А трагови крви на његовој кошуљи су од неког ко га је јурио док је бежао са породицом из Рима ка Галији.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице каже: „Све ово Србима мора неко да исприча како би се, коначно, манули патријарха Порфирија и његове јудеохришћанске цркве. Додуше, ти си тај посао започео пре тридесетак година када си написао „Житије Савино од Богумила монаха“ у коме си описао присилно покрштавање србског народа под суровом влашћу Немање и Саве. И Ватикан те прогласио за сатанисту, а из тога се види да су Немањићи били ватиканске слуге.“
Него, велика невоља се Србима, тек, спрема када Јевреји из Израела бежећи од Иранаца груну и окупирају Србију. А то су они испланирали још пре тридесет година. У том циљу, на Харварду се, већ, спрема студија која доказује да је „Подунавље јеврејска прапостојбина“ те да је и „винчанска култура јеврејска, а да су Срби дођоши“.
На све то, ових дана, Новомученик најављује да ће заједно са Јеврејима почети да производи најмодерније дронове, а и роботе! Елем, треба очекивати да ће Техеран почети да гађа не само Бондстил, већ, и Београд! Србима, дакле, нема спаса!
Моја Црна на све то каже: „Држи се ти Космичког левка изнад твог Видова. Ако наши ванземљаци сиђу, поново, кроз Космички левак да им будеш ту, при руци!“
