Или; ако Раде Јанковић у књизи „Корак до Антихриста“ наговештава да су Дугин и Путин, заиста, претња Европи, да ли смо онда ближи „Евроазији“ или Трећем светском рату?
Када дође Ђурђевдан, овде, у Мокри испод Суве планине скидају се дугачке гаће, такав је обичај који сам и ја испоштовао. Али, гле, мој Алек Неважни „разгаћио“ се пре Ђурђевдана, а то, као што видимо, не ваља! Јер, шта му се десило?! Људи којима верујем кажу ми да је ненајављен, са лажном пропусницом, хтео да, чак, и на силу, уђе не неку републиканску забаву на имању Доналда Трампа. А по протоколу, на Трампово имање не може да уђе страни држављанин, па све ако је и председник једне озбиљне државе попут, јелда, Србије. Зато је мој Алек Неважни морао да напусти Америку у року од два сата, иако је ту Трампову журку донирао са милион долара! И, како онда да га не удари срчка!?
А, ево, питање је како ће да стигне и до Москве на позив Путина када му Естонија и Летонија не дозвољавају прелет изнад њиховог неба „због политички осетљивих разлога“. Тако да на параду у Москву, мој Неважни може да стигне само неким руским „мигом“ који лети, када треба, испод бугарских радара.
Него мене је нешто много више узбудило. То је књига коју ми је, лично, поклонио Раде Јанковић. Књига носи наслов „На корак до Антихриста“, а открива србској публици ко су, заправо, Владимир Путин и његов „гуру“ Александар Дугин. Добро, знало се од раније да је Путин био мајор КГБ у Дрездену. По једнима, тамо се бавио „крупним обавештајним пословима“, по другима био је „само мали шрафчић у огромном механизму КГБ-а“. Званично, радио је у Дому совјетско-немачког пријатељства, био је домар, и, истовремено, шеф обезбеђења. Ујутру је откључавао врата, увече закључавао. Седео је у канцеларији са још једним официром КГБ-а у приземљу двоспратне зграде, попуњавао је формуларе, претурао регистре, пио кафу, читао новине, учио немачки. Ускоро постаје и потпуковник и добија бронзану медаљу за унапређење совјетско-немачког братства. О Путину, као „ храбром потпуковнику“ створена је слика када је запретио да ће пуцати на гомилу од 2000 пијаних људи који су хтели да уђу у зграду КГБ-а у намери да је запале. Е, сад, то је званична прича. Али, „храбри потпуковник“ се, у том тренутку, налазио неколико километара даље, у совјетској војној бази, са женом и децом, чекајући конвој да се врати у Совјетски Савез. Него, Јанковић нас у књизи обавештава да је Путин радио и за источнонемачку обавештајну службу! А да ли је за то знао и КГБ, еее, то остаје познато!
Идемо даље; приликом распада Совјетског Савеза „дробио“ се и КГБ, и, наш главни јунак остао је без посла. Обраћа се „старом пријатељу“, британском обавештајцу Џону Скарлету, шефу московске испоставе МИ6. Професор немачког језика Данијел Естулин тврди да су обојица били чланови масонске ложе „Краљевски свод“, а упознали су се 1979. године у Јерусалиму. Привилеговани агенти КГБ били су смештени у женском манастиру Марије Магдалене, а британски агенти у оближњем „омладинском хостелу“ ограђеном бодљикавом жицом!?
Е, сада, Раде Јанковић износи невероватан податак извесног Ричарда Томлинсона који тврди да је Путин изабран за донатора ДНК у оквиру пројекта „Зигот“ (лат.). Врховно масонско тело наредило му је да „копулира“ са неколико британских жена агената у Швајцарској, а жене које су позајмиле јајнике, су убијене! Читав ритуал снимљен је скривеним камерама и достављен врху масонске ложе „Краљевски свод“.
Да ли је наш главни јунак био жртва Кабале или је и сам био кабалиста? А да Кабала забрањује злоупотребу мушког семена, јер је „свако просипање семена изван светих граница брака кршење закона и грех“. Да ли су загонетни мајстори „Краљевског свода“ сакупљали „материјал“ из кога може да се роди биће које ће „у последњим временима одлучити о судбини света“? Хришћанска есхатологија препознаје Антихриста као човека „рођеног од жене блуднице“. А шта је „генетска манипулација ако не блуд на противприродан начин?“ Све је постало јасније када је објављено да „Пентагон сакупља руски ДНК“! Бајдвеј, није ли Пентагон „матрица пентаграма“, то јест, окултни, сатанистички знак!?
Јанковић се бави и Алином, женом Путиновом. Она живи у раскошној вили близу Женеве, недалеко од ЦЕРН-овог истраживачког центра где се, узгред буди речено, истражује све и свашта, а тамо се врзмају и неки типови у црним мантијама са капуљачама. Алина живи изолована од света, окружена наоружаним стражарима и високим бетонским зидом. Требало би да су са њом и њена деца; два дечака и две девојчице близнакиње. Али, могуће је да је „Алина пребачена у Сибир и питање је; ко је тамо чува? Руске тајне службе или окултне групе?“
Да скратим; иза свега испада, изгледа, стоји Сионски приорат који намерава да Путина постави на престо свих лидера владара „Уједињених европских држава“!? Ето, од чега се прибојава Европска унија, али и Велика Британија, па и Америка. А присетимо се; Путин је, испочетка био прихваћен од свих лидера Западног света. Био је мажен, пажен. Жмурили су када је згазио Чеченију, када је од Грузије направио два Косова, када је ушао у Сирију. Није им сметало што се за 20 година своје владавине сусрео 25 пута са Хенријем Кисинџером, и, само они знају о чему су разговарали. Елем, 9. децембра 2015. године, Путину је уручена царска круна Романових. А то проглашење за цара потврђено је Путиновом посетом Светој гори у пратњи руског патријарха Кирила. „Свет је добио седмог цара!“ закључује Јанковић.
Али, он се, у књизи „Корак до Антихриста“, и те како, бави и Александром Дугином, сином пуковника Војне обавештајне службе (ГРУ). Али, Дугин, још у младости приступа „Црном реду СС“. Дугин ће високо да цени професора Хермана Вирта који чврсто верује у „Хронику Ура-Линда“, а то је претхришћанско предање које скрива древно езотеријско знање о постанку раса. Ово штиво постаће „онтолошки темељ“ Дугинове „Нове Евроазије“. Али, Дугинов идол, професор Вирт био је Хитлеров нациста и есесовац!
Следећи корак ка слави је, када Дугин постаје члан ултра десног националистичког покрета „Сећање“. Чланови су носили црне кошуље и панталоне, и црне чизме са високим саром. Касније, Дугин ствара „гностичку субверзију православног учења“ и „прикрива привид некакве дубоке херметичке тајне“. Него Јанковић пише да је „чудно да нико није уочио да је традиционализам Александра Дугина нешто, сасвим, плитко“ и да су Хитлеров националсоцијализам и Дугинов „национал бољшевизам“ рођени у исто време, и то у Немачкој.
Када се ишчита Јанковићев „Корак ка Антихристу“, човеку постаје јасније зашто се Европа толико уплашила од Путинове и Дугинове „Евроазије“!
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице закључује: „Како је кренуло нисмо далеко од појаве Антихриста и Трећег светског рата! Мада после тога неће бити ни Дугинове ‘Евроазије’, ни Путиновог царства!“
Моја Црна се, пак, секира за мог Алека Неважног: „Како ли ће, мајко моја, да стигне до Путина? А ако га и Путин не откачи, као што га је откачио Трамп, овде га чекају ванредни избори које су студенти, ево, тражили!“
