МАГИЈА 1. СЕПТЕМБРА

ПОСТЕКОЛОГИЈА

Ах, хвала небесима, стигла ми је батерија за стару „Нокију“! И, опет, се осећам моћно као да ми нико ништа не може. А нову комликованију „Нокију“ поклонићу неком за рођендан.

Мени је, пак, првог септембра био рођендан. И како, баш да се родим на тај дан када је, по Библији, почео да постоји овај свет!? Е, сад, 1. септембра 1939. године, Хитлер je напао Пољску. Али, и друг Тито је 1. септембра 1961. године, заказао оснивање Покрета несврстаних у Београду, и, ево, у српској престоници окупило се четрдесетак земаља да обележи 65. годишњицу од тог историјског догађаја.

А мени, брале рођендан честитала само Александра и то у осам ујутру, а за њом одмах, и Јетел! Добро, после подне честитале су ми рођендан и Александрине ћерке Катарина и Јелена. И нико више! Значи ли то да сам нико и ништа!? А не бих то рекао! О мени ће, тек, да се прича за четрдесетак година пошто сам прорекао да ће вештачка интелигенција уз помоћ робота, сатрти људси род! А тога се прибојава и Бил Гејтс мада и он учестввује у свему томе.

Бајдвеј, у Шапцу је, за Велику Госпојину, свечано отворена кинеска фабрика хуманоидних робота, наводно, „једина у Европи“. Фабрику је, наравно, посетио Аца Србин и играо је фудбал са једним роботом, гледао бокс меч два робота и како пси роботи, такође, гамижу пробним пистама.

Али, дословце, сам се престравио када је, том приликом, Аца Србин изјавио да ће, већ, „за петнаест дана бити представљена прва употреба робота за Војску Србије!“ Притом је додао: „Видећете их за петнаест дана на делу! Са поносом вам саопштавам! Видећете их не само да ходају, већ, и како користе оружје, и то ватрено оружје! И то веома озбиљно ватрено оружје! Наравно, пре тога морамо да проверимо најмање сто сати кретања да бисмо могли да их пустимо да могу да уђу у јединице војске, јер ту не сме да буде грешке. И видећете на делу да нема грешке!“

Поред ових наоружаних хумоноидних робота ходаће и пси роботи који ће моћи на леђима да носе дронове и ракете од сто килограма. Све то ће бити виђено на Пасуљанским ливадама код Параћина.

А зашто ме све ово брине?

За две недеље очекује се пресуда Тачију и његовој екипи. И ако их осуде на дугогодишње робије, Курти ће почети да дивља на Косову и ко зна шта је све смислио да ради са Србима. С друге стране, Томсон је, прошле недеље, имао наступ у Вуковару на коме се, по обичају, клицало за „дом спремни“, али, овог пута чула се и претња: „Наша рука дохватиће вас и у Србији!“ То су узвикивала и деца од седам, осам година.

Али, то није све. Ту је и неизвесна сахрана генерала Ратка Младића, ако је његово тело, уопште, изручено његовој породици и Србији.

Моје кртице ми јављају да се на Ацу Србина, са Запада, врши огроман притисак да „сахрана треба да буде само у кругу породице и без државних и војних почасти“.

И, шта ако Аца Србин и пристане на то!? Како ће, рецимо да заустави, на пример, триста хиљада Срба који ће доћи из Републике Српске?! Шта ако се, на Новом гробљу, окупи око милион људи као у време сахране Леке Ранковића!?

Није, није, лако Аци Србину! Ако Младићева сахрана и прође без великих нереда, следи Тачијева хашка пресуда и ако Курти почне да дивља, а Хрватска му буде дала ветар у леђа, баш, из Вуковара?

К.Г.Јунг, мој гуру из Швице стрепи: „Шта ако Аци Србину пукне филм па пошаље наоружане роботе на Косово, а и уз границу са Хрватском!? Шта ако тако, са кинеско-српским роботима, почне Трећи светски рат! А има ли од Србије згоднијег места за почетак светске катастрофе у којој ће ратовати и роботи са свих страна планете.“

Кина је, изгледа, чврсто решила да нам чува леђа, јер Србија, све више, постаје кинеска територија, тачније, провинција. Јер, за пет шест месеци, у Инђији почиње да се гради кинеска фабрика најмодернијих батерија и дронова, а у којима свет оскудева.

А то што Кина ставља шапу на Србију неће се свидети Путину, тако да ће Срби, све мање, моћи да рачунају на Русију. Али, када су, пак, Руси чврсто стали уз Србе? О томе је писао још Лав Толстој који је несрећног Николаја Рајевског, алијас, Вронског послао као руског добровољца у Србију да се тамо реши љубавних јада.

Али, постоји прича да је Рајевски дошао у Србију са специјалним задатком, да контролише како се води рат против Турака. Незадовољан руском командом у Србији, Рајевски је сео испод једног храста код Горњег Адровца да напише депешу генералу Черњајеву, главнокомандујућем руске војске. У том часу, погодио га је куршум! Е, сад, да ли је куршум био турски или руски никад се неће знати. Као што се неће знати да ли је Рајевски, пореклом био Србин или Рус. То је мучило и Толстоја који је, под старе дане, напустио Јасну Пољану и кренуо за – Србију! Тачније, за Нови Сад где је намеравао да проведе последње године живота. Али, није му се дало; умро је на железничкој станици Астапово, наводно, од „запаљења плућа“ или су ту умешала руска Охрана. Јер, за Русију би била велика брука да „див из Јасне Пољане“ бежи за Србију.

Него, гле, несрећни Рајевски илити Вронски погинуо је 1. септембра! Што, баш, тада, то само небо зна.         

Моја Црна ће да каже: „Први септембар је, очигледно, много важан датум, и, ниси ти, тек тако, рођен на тај дан! А Срби ће те славити, тек, онда када доживе да роботи почну да тамане људе широм планете као буба швабе! А не бих се изненадила да Аца Србин окрене роботе и против Срба, ако му они дозлогрде или му неко то нареди!“


Објављено