
Или; ако ће, по игуману Симеону из манастира Рукумија, Судњи дан да траје „десет до дванаест минута“, да ли то значи да Трећи светски рат и није тако страшна ствар?
Знате ли, бре, да у Србији има, једва, хиљаду и двеста магараца, мислим, оних четвороножних, док се овима што ходају на две ноге ни броја не зна? А магарац је тврдоглава животиња, тврдоглавија, чак, и од правог Србина. И, онда није чудо што изумиру и прави магарци и прави Срби!
Магарац је, иначе, био света животиња, али то се, данас, очигледно заборавило. Као што се и заборавило да је Исус, долазећи из Индије, баш, магарца узјахао улазећи у Охрид, у прави Јерусалим. А то место, на коме је Исус узјахао магарца и данас се зове Магаро, то је највиши врх планине Галичице одакле се види и Преспанско и Охридско језеро. Одатле се, штавише, види цела Галилеја чије име носи и ова планина, а стари Охриђани, још увек њино језеро зову Галичанско језеро. Али, било, па прошло, а, можда се то сећање некада и врати када буде, већ, касно, када дође Судњи дан. А истина када много закасни боље и да се не појави.
Али, нису само магарци угрожена врста. Најновија истраживања са Универзитету у Орегону показала су, да је због климатских промена, угрожено 3.500 животињских врста од корала, преко птица до грбавих китова.
Него, вратимо се магарцима. Килограм сира од магарца скупљи је од половног „пунта“, јер кошта 1200 евра! Зато се и пакује по 50 грама и то паковање кошта 7000 динара. А што је оволико скуп тај сир „пуле“? Зато што се млеко од њега скупља две године и што је за кило магарећег сира потребно од 25 до 40 литара млека! Зато је магарећи сир и јединствен у свету, а има грдна лековита својства; лечи плућа, диже имунитет и све остало. Магареће млеко је готово истоветно мајчином млеку, оно које смо рођењем, прво осетили те се зато и даје одојчади.
Мики Луле ме саветује да купим једно магаре од Сергеја и Јованке Иванов код Пирота. А шта ће ми магаре? Па да га јашем, да не идем пешице од Мокре до Беле Паланке. Није лоша идеја, али магаре зна и да се џилитне ако му нешто није по вољи. И да јахач, зачас, љосне на земљу. А јахач не би смео да буде кабаст, као, рецимо, мој Алек Неважни па да му се ноге вуку по земљи. Јер то, тек, може да изнервира магарца и да збаци онога који му је засео на леђа.
Него, баш, ме чуди да овај наш Српски Месија није, на митинг у Ниш, дојахао на магарцу!? Чуј, магарац на магарцу то би, заиста, био спектакл! Али, није касно, наш Магарац би јашући на магарцу могао да обилази ову јадну државу у нади да ће онда много више двоножних магараца прићи његовом Покрету за Србију.
Александра ми се, пак, са Веком јавља СМС поруком са студентског скупа у Зајечару чија је парола била „Слобода долази са Истока!“ Ту јој одговорим: „Слобода, пардон, долази са Мокранског врела где кујем планове шта би све студенти требало да раде. Наравно, стајем на њихову страну и подржавам их у рушењу универзитета. Јер, шта ће нам универзитети, па и основне школе, ако се тамо не учи да су Срби најстарији народ на свету и да су живели од Винче до Индије, али и до Северног мора и служили се винчанским писмом, „винчаницом“, а време рачунали по старом српском календару по коме смо у 7534. години. Притом, мора јасно и гласно да се каже да су сви европски народи настали од Срба као што су, рецимо, Франци, Саксонци, Гали, Баварци, и, на крају Швабе! Они су последњи Срби који су се понемчили, уз претњу смртном казном!
Елем, на неком новом Универзитету мора да се крене од нуле, од Винче, да не идемо даље, да се не враћамо уназад 12.000 година колико је стар српски аријевски ген, то јест, да је Србија, Балкан, „колевка аријевства“ одакле су се аријевска племена распршила на све четири стране света!
Ако студенти не створе такав Универзитет онда ћемо, ускоро, сви постати двоножни магарци које ће вештачка интелигенција да стави под контролу.
Мада, можда, нам неће бити потребан тај нови Универзитет. Јер, отац Симеон, игуман манастира Рукумија је, у недавној беседи, најавио да се „ближи Судњи дан“, а и „завршница ове цивилизације“. Говорећи о догађајима последњих дана, отац Симеон најављује „појаву Антихриста“, али и „долазак руског цара“, а „три године ће трајати његово зацарење“. Него „Страшни суд трајаће много краће „од десет до дванаест минута“ и тада ће бити „затворена врата раја и пакла“!
Од десет до дванаест минута, трајаће и Трећи светски рат. У том нуклеарном сукобу неће бити много важно ко је Антихрист, а ко „руски цар“.
А све води ка нуклеарном сукобу. Зеленски је гађао дроновима Путинов хеликоптер, Путин је узвратио сурово дроновима по украјинским градовима, а Немци шаљу ракете Украјини које могу да стигну до Москве.
И шта ако једна падне на Кремљ?! Још колико ће онда овај свет постојати!?
Док завршавам ову колумницу, на РТС слушам како Трам упозорава Путина да се „не игра ватром“, а Медведев му одговара да је Трећи светски рат „лоша ствар“.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице ме подсећа: „Још у 12. веку је свети пророк Малахије пророковао смак света за деветсто година. А то ће се десити у време папе Петра Римљанина после чега ни Рим неће постојати, биће уништен до темеља. Тако да пророчанство игумана Симеона није ништа ново. Али, тако је када овим светом владају тврдоглави магарци.“
Моја Црна ме, пак, саветује: „Ако и дође Судњи дан купи једног магараца код Сергеја и Јованке на имању код Пирота. Можда ће да ти затреба ако Судњи дан, баш, не помете Мокру и Белу Паланку!“
