Или; ако нам неки Баскијац из Барселоне доказује да су Срби, тек, 30 одсто Словени, да ли то онда значи да је задњи час, да Анатолиј Кљосов са Харварда постане професор Београдског универзитета?
Заборавио сам када сам, последњи пут, био на некој свадби! Многи пријатељи ми то нису опростили иако сам покушавао да их убедим како ме неподношљиво бучна свадбарска музика доводи до лудила, до нервног растројства! Плексус почиње да ми се помера, нервни систем почиње да ми отказује, а моја хиперсензибилна душа као слуђена птичица млатара крилцима у кавезу сачињеном од мог тела.
Али, како да одбијем позив на свадбу Катарине, ћерке Александрине и Векине, а она се, у недељу удавала за њеног Алексу. Ах, Катарина! Наша Каћица лепотица, чудо је од детета! Дипломирала је, недавно, у року, на Технолошко-металуршком факултету, али истовремено посветила се сликарству, али предала се и шнајдерају, тако је, сама себи, сашила бајну венчаницу! Зато ћу, убудуће, и да је зовем „Шнајдерка“.
А шта да кажем о Кајиној и Алексиној свадби? Од двеста седамдесет позваних, нас матораца било је свега педесетак, а оно друго све бујна младеж, сви лепи, лепо одевени, и, мање више, сви блокадери! Милина их је гледати док играју и вичу „Пумпај, Пумпај“! И, у једном тренутку, би ми жао што се на овој свадби није појавио, бар, на кратко, мој Алек Неважни да види каква ће Србија, убрзо, бити. Али, он јадан, има посла преко главе! Ево, нешто муља и са нарко картелима, ваљда, из Боливије. Није лако бити шеф државе огрезле у свему и свачему.
Е, да, умало да заборавим! Свадба је била у ресторану „Изи“, на Ади Циганлији, тако да сам два три пута излазио са Томиславом, другарицом Александрином да се надишем ваздуха и одморим мало ову моју душу навиклу на сувопланинску тишину. Али, комарци су нас брзо враћали у свадбене оргије за памћење.
На свадби нисам остао до краја и, већ, око десет увече био сам у хотелу „Константин“, тамо, поред Палилулске пијаце коју овакву нисам ни препознао. Одмах сам приметио да је власник хотела опседнут царом Константином Великим. Јер, од рецепције, до хотелске собе су цртежи из Константиновог времена, и нажалост, нисам имао прилику да упознам власника хотела. Ко зна шта бих од њега дознао о Константину Великом?
Него, у „Српском телеграфу“ читам најављивани додатак о „шокантним резултатима истраживања наших, српских гена и гена других народа“. И до чега је дошао „Српски ДНК пројекат“ у коме је учествовао Иниго Олалде са Универзитета Баскије у Барселони?! Да су Срби, тек, 30 одсто Словени и да су од нас, Срба, Словенима много ближи Румуни и Мађари!? На основу ових истраживања Јован Д. Марјановић је написао књигу, а у интервјуу за „Српски телеграф“ каже, између осталог, да су „Дачани били Јужни Словени који су нам предали језик и генетику“!?
И ово ти је да се крстиш и левом и десном руком! И све то да напише човек коме је име Јован Д. Марјановић позивајући се на неког Баскијца! Ако су нас, до јуче, убеђивали да смо дошли на Балкан у петом шестом веку са Карпата, ево, сада се не зна ни ко смо, ни шта смо!
А све је почело када су Јевреји са Харварда покушали да придобију Јована Деретића да стане на чело комисије која треба да утврди да је винчанска цивилизација била јеврејска те да је Подунавље јеврејска постојбина. Јер, Мосад, већ, има припремљен план да се Израел пресели у Србију. Не зна се да ли је Деретић, у једном тренутку, на то пристао, али је, убрзо, умро од шлога у болници „Свети Сава“ у Београду!
Али, хвала Богу, руски академик Анатолиј Кљосов још је жив, мада је морао да напусти Москву и Русију, јер је тврдио да су „Срби пранарод данашњим Словенима“, то јест, да су Словени наша деца, као и остали европски народи.
Треба ли да вас подсећам да је Кљосов, у свом научном раду, изнео тврдње да је србски, аријевски, ген стар 12000 година и да „сви народи Европе имају преко 40 одсто србског гена, и да су носиоци гена Р1А1“, прасрбског гена, и то, почевши од Данске, северног дела данашње Немачке, јужног дела Скандинавије, али и доброг дела Велике Британије?
Према налазима Кљосова, Срби живе на Балкану и преко 12000 година. Он, изричито, доказује да су Руси наша деца и у свом научном раду, даје историју руског народа, од библијског Јафета, сина Нојевог. По Кљосову, неки Јафетови потомци, насељени у доњем току Дунава, дакле, у данашњој Србији, прешли су на север, и преко Карпата завршили у Руској низији.
И пре Кљосова, у време велике љубави са Совјетима, у руским уџбеницима, је писало да су Руси дошли „с оне стране Карпата“, док у нашим уџбеницима и даље пише да смо ми са Карпата овде дошли у петом, шестом веку.
Све ово читам у понедељак када почиње велики јеврејски празник Шавуот, а то је, јелда, дан када је Бог лично дао Мојсију у руке старозаветну плочу, то јест, Тору на којој је било уклесано десет божјих заповести. И, овде не могу да не полудим од беса! Јер, још је Сигмунд Фројд, пре мене, тврдио у веома важној брошурици „Мојсије Египћанин“ да Мојсије није био Јеврејин. А Херодот је, давно пре Фројда, записао да се „Нил улива у Дунав“! Тиме је одредио да је прави Египат био у Србији! Ту само додајем да је Мојсије био сироче из данашњег Мојсиња код Чачка, а кога је мати ставила у плетену корпу и пустила низ Мораву, пардон, низ Нил јер је видела да се низводно купа ћерка дунавског фараона. А и данас се певају влашке песме о дунавским фараонима.
Мојсије ће, када одрасте да руководи радовима на мелиорацији бесног Дунава, а онда настаје побуна робова и Мојсије са њима бежи ка Црвеном мору које је било, ту, одмах, иза Сићева. И код Пирота, код библијског Паирота, одлази за Индију…
Сутрадан, у уторак, Срби славе светог цара Константина Великог и царицу Јелену. И док чекам такси, у хотелу „Константин“ пада ми на ум да је на Никејском сабору којим је председавао цар Константин и измишљена прича да је Мојсије био Јеврејин коме је Бог предао Тору, као и она прича да је Исус родом из Назарета, а не да је Србин из Охрида.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице: „Видиш ли, мој дечаче, како и у овом случају, фантастично функционише моја терорија о синхроницитету! Јер, ево, на дан када Срби славе цара Константина ти седиш на рецепцији хотела који носи Константиново име, и долазиш до тога да су Јевреји на Никејском сабору измислили да је Мојсије био Јеврејин коме је Бог дао Тору!“
Моја Црна додаје: „Тога се не би сетио да ниси у Београд дошао на Кајчетову свадбу и одсео у хотелу „Константин“. Бајдвеј, било би лепо када би Кљосов постао професор на Београдском универзитету. То би био спас за Србе!“
