Или; ако се, после Словеније, и у Србији размишља о тзв. „асистираној смрти“ при умирању пацијента, а што подразумева и „потпомaгање самоубиства“, да ли смо онда дошли, као друштво, до самог дна?
Гледајући све спортове широм планете, поготово фудбал и кошарку, не можемо, а да не признамо себи да владају црнци. Али, одскора, размишљам; нису ли Срби преци свим тим црнцима? Није ли руски академик Анатолиј Кљосов јавно рекао да су нека србска племена, још пре шест хиљада година, одавде отишла, чак, у јужну Африку!? И, погледајте, рецимо, Мекинтајера, вођу „црвено-белих“ кошаркаша из Београда, а који, ево, захваљујући, пре свега, њему, деле прво место у Евролиги! Нема ли Мекинтајер праву србску аријевску лобању па и телесну грађу, а затим и вештину и срчаност коју има и Никола Јокић који хара по Америци!? Е, сад, Мекинтајер има само црну боју коже и и мало шире ноздрве, што не иде, баш, уз Србе. Али, морао је нешто да наследи и од црне расе с којом су се Срби у Африци помешали.
Знам, због овога што сам написао многи ће ме напасти, али, ето, рекао сам, па шта кошта да кошта! А онима којима смета што у „Црвеној звезди“ има толико црнаца, а они нека навијају за неки тим у коме нема тамнопутих мада је такав тим тешко наћи у Србији и у Европи, а САД је сувишно и помињати.
Него нас у Србији мора много више да забрине какву храну уносио у себе. Исповест једне раднице „Амана“ треба, и те како, да нас упозори. Јер, ево, шта она каже: „Наређено нам је да покварено месо испирамо у води хемикалијама, а пилиће месо пошто му истекне рок трајања, да замрзавамо. А када се и замрзнуто поквари, онда се дезинфикује и дели на комаде, на крилца, батаке и бело месо.“
А онда наставља: „Ради се све и свашта за већу зараду, а на штету потрошача. Некада се знало ко је задужен за месо, млечне производе, пецива, воће, а сада сви све радимо! Најсумњивије је млевено месо, јер више не продајемо наше домаће свеже месо, већ, увозимо готово и залеђено. И ту није крај! Пословођа или неко од радника иде и редом брише старе печате и ставља нове датуме! То се ради и на кобасицама, саламама, тестенинама, али и на чоколадама, кексу, сланим грицкалицама.“
Па сад, изволите Срби моји! Навалите на касапнице и маркете, навалите на млевено месо за пљескавице и ћевапе, али и на чоколаде и грицкалице!
Али, ту се ова мучна прича не завршава. Јер, ако вас мрзи да изађете у куповину хране, то јест, ако пристанете на достављаче хране на кућне адресе, ту се, тек, не зна шта једете! А прича се и да достављачи хране, успут, пробају оно што вам доносе у кућу. А, достављачи хране су, углавном, мигранти из Непала, Сомалије, Пакистана, и, они се, нажалост, у Београду хране, углавном, пацовима, змијама, па и мачкама. Али, признаћете, то није довољно хране, поготово у наступајућим све хладнијим данима. Бајдвеј, прича се да је Ана Брнабић, власница компаније „Волт“ која, иначе, доставља храну по кућама. Машала, машала!
На страну то што достављачи хране разарају србске породице пошто се укућани, све мање, окупљају на заједничком ручку који је породицу држао на окупу. Свако почиње да једе где стигне, код куће или на радном месту, а једе оно што му достављач хране донесе.
Тако се здравље сваког Србина угрожава и он све брже стиже до болнице. А тамо, све чешће, старије особе стиже тзв. „асистирана смрт“, а то је помоћ при умирању која може укључивати и „потпомагање самоубиства или еутаназије“!?
Словенија је закон о асистираној смрти донела у јулу ове године, али Словенци као да су се опасуљили и, ево, ускоро, излазе на референдум на коме ће, ваљда, одбацити закон о асистираној смрти. И, све се надам да власт у Србији неће такав закон донети. Али, ко би га знао, можда, се асистирана смрт може Алеку Неважном, преко ноћи свидети.
Ето, тако дочекујемо Четврти Рајх, то јест, Трећи светски рат, а који само што није почео! И, све више, се показује да Хитлер, уопште, није поражен те да није ни извршио самоубиство са Евом у берлинском бункеру, већ, да је умро природном смрћу негде у Аргентини. Тамо је имао и своје фабрике, а Хуана Перона је поставио за свог аргентинског наследника. Притом, Хитлерови генерали су, пацовским каналима Ватикана успели да стигну и до Америке и да се убаце у НАТО, НАСА компанију, па и у ФБИ и ЦИА. А данас њихових синова и унука има у немачким, па и енглеским владама, а и у Бриселу. Немачки „Шпигл“ је, својевремено, објавио да је, чак, и Ангела Меркел била Хитлерова ванбрачна ћерка.
Елем, Трећи Рајх није изумро крајем Другог светског рата, већ се, данас, увелико, обнавља! А наступајући Четври Рајх жељан је освете над Русима те се Трећи светски рат, увелико, спрема. У томе предњаче Немачка и Велика Британија, а Француска и Пољска их, и те како, прате. Притом, сви они хушкају Украјину да и даље срља у пропаст са Зеленским или без њега. А он је Трампу дозлогрдио корупцијом и крађом новца који у Украјину пристиже са свих страна, а неки новац ни не стигне до Украјине, већ, заврши у европским банкама у којима Зеленски чува украдене паре. За смену Зеленског је, пак, тешко наћи иоле поштеног човека, јер све је побијено или је успело да побегне из ове несрећне земље.
Руси све то пажљиво прате и, вероватно, већ имају изражен план која европска престоница ће бити прва сравњена са земљом; Берлин, Лондон или Париз? И све се надам да Београд није на том списку, али није нека утеха ако настрада Софија или Букурешт. Јер, све је ту, малтене, у нашем дворишту.
Него, трудим се да гледам своја посла. Пишем роман о белопаланачком травару Власти Калцу. И читам „Дар неба или цвеће зла“, а ову књигу написали су Данило Стојановић, Иван Јанчић и Радиша Јанчић, професори Фармацеутског факултета у Београду.
К.Г. Јунг, мој гуру из Швице је, такође, задивљен шта све у овој књизи пише: „Просто је невероватно колико се прати свака психоактивна и друга опасна биљка уназад и шест хиљада година! Надам се да ћеш ову књигу искористити, на најбољи начин, у твом роману о Власти Калцу!“
А моја Црна се враћа на црначко питање: „Па и ја сам црна као Мекинтајер! И да ли то онда значи да нисам Србкиња!?“
