Или; ако је Божић само четврти дан после краткодневице и празника Детињци, Материце и Патерице, а није рођендан Исусов, зашто му се онда придаје толики значај?
Ах, Срби, јадни Срби, а и ви остали без обзира да ли сте православци или католици! Знате ли кога и шта славите!?
Ајде, да почнем од, шатро, светог Николе! Знате ли, бре, ко је био он!? Знате ли да је био припроста морнарчина која је петљала и са гусарима, а на Никејском сабору био је у телесној гарди римског цара Константина Великог! И, када се, на Сабору, епископ Арије из Александрије успротивио јеврејској лажи да је Исус родом из Назарета и рекао да је детињство и младост провео у Индији, на њега је скочио овај ваш свети Никола и шчепао га за браду! Настала је општа туча, Сабор је, тог дана, престао са радом. А када је, сутрадан, Никејски сабор наставио са заседањем међу епископима није било Арија из Александрије. Наводно био је само ухапшeн, али после тога му се губи сваки траг, а, по свој прилици, је убијен. Е, сад не могу да ставим руку у ватру и да тврдим да га је убио морнарчина Никола, мада би то личило на њега.
А о томе да је Исус боравио у Индији постоји обилна литература и на Западу, али она се вешто гуши, има је само по ретким антикварницама. Николај Нотович је, рецимо, поклонио своју књигу о „индијском Исусу“, лично Толстоју. А „див из Јасне Пољане“ се спремао да бежи за Србију, за Нови Сад, и да тамо, у „србској Атини“, проповеда о „индијском Исусу“. Али, на путу за Србију добио је запаљење плућа у возу и на железничкој станици Астапово је умро од тога. Али, заправо, отровала га је руска Охрана „срцепарајућом травом“ у чају.
Младен Протић, познат као с„Ниче из Гуче“ је, између два рата, тврдио да је Исус био Србин и да је разапет у Риму, а не у Јерусалиму, а био је вођа устанка против Римљана.
И др Љубиша Стојановић у „Спиритуалном бићу“ објављеном 1996. године дошао је, езотеријским методама, до тога да је Исус, са шеснаест година, отишао од куће не јавивши се никоме. Упутио се ка Индији, Тибету, у посети најдуховнијим људима, али је обишао и Александрију страдалог епископа Арија. А залуд је у Назарету тражио Исусову породичну кућу, јер она је, по мојим езотеријским сазнањима у Филиповој тврђави изнад Охридског језера. Него др Стојановић је дошао до сазнања да је Исус рођен 3. септембра 27. година пре нове ере. Рођен је, наиме, два дана после мене, па ми је, ваљда, дато да смело тврдим да је Исус био син Александра Великог те да је детињство и младост провео код оца у Индији.
Елем, маните се Срби не само слављења морнарчине Николе који је на Никејском сабору чупао Арија из Александрије. Маните се и слављења Божића, јер, рекох вам, да је Исус рођен 3. септембра. Слављење Исусовог рођења 25. децембра, то јест, 7. јануара је само подметнута јудеохришћанска подвала са Никејског сабора. Доста сте се јудеохришћанством залуђивали, Срби моји, а и ви остали! Време је да се вратите старој вери и природним циклусима, да се сетите зашто се славе Детињци првог дана, после краткодневице, зашто се другог дана од краткодневице славе Материце, а трећег дана Патерице (Оци)! И зашто је оно што зовете Божић, четвртог дана од краткодневице!? А та три дана су служила да се породица веже уз себе и заштити у тренутку када су мрачне силе, зима и мраз, најјаче. Три принципа, Дете, Мајка, Отац морали су, у те дане, што чвршће да се везују, симболично, за ноге од столице, од астала, за кревете…
У древном србском календару, дакле, ти празници нису развучени на три недеље, већ су концентрисани у ритуални циклус од три дана око краткодневице!
Александар Асов сматра да су то „празници солстиција“ када је „граница између светова најтања“, а не да су то „празници који се шире кроз цео децембар на основу седмичног реда.“
Да скратим; Божић нема никакве везе са рођењем Исуса, већ је то дан када обданица почиње да дужа за секунду, две, три, десет… А мало ли је то, за почетак!? Стрпи се, Србине, крајем јануара, дан ће бити дужи за цео сат, и, куд ћеш више мој земљаче, упркос зими која стиже!? А зима, сваке године, стиже све спорије и питање је да ли ће је, ускоро, уопште, бити! Према томе, опасуљите се сви који славите рађање Исуса, тачније, младог Сунца, тек тамо, седмог јануара! То је као да славите свој рођендан са две недеље закашњења! И треба, колико сутра, да се латимо озбиљног посла и да се манемо јудеохришћанства! Тако ћемо бити, опет, као у древна времена, у складу са природом, са космосом, са Богом који нам је, можда, због наших глупости и клањању лажним идолима и окренуо леђа. А чему онда Србин може да се нада ако и даље слави морнарчину и протуву Николу? Србима нема спаса док се не врате старој вери и циклусима природе.
Узгред, очекују нас и други тешки послови као, рецимо, како зауздати вештачку интелигенцију и роботику. Јер, гле, пред Путином је, пре неки дан, робот играо казачок!? А ту је и „тик ток“ на коме може да се види свашта од чега мозак стаје.
Него, ајде, за почетак да деци одузмемо мобилне телефоне док су, бар, у школи. Такав закон ће се, ваљда, почетком 2026. године наћи пред посланицима Скупштине Србије.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице, такође, се за то залаже: „Када се мобилни телефони одузму деци у школи, онда треба да почнемо, полако, да их навикавамо да читају књиге. Ако не почну да читају Толстоја, треба их некако навикавати, бар, на Нушића! Онда ће им бити лакше да схвате шта се, тренутно, дешава у Србији. Јер, Нушић као да је јуче писао своје сатиричне комедије о поганој власти!“
Моја Црна, пак, залаже се за радикална решења: „За почетак, треба забранити законом да се слави свети Никола, јер од њега и Никејског сабора, потичу све србске невоље! А чему и Божић као рођење Исуса? Божић треба да се слави само као четврти дан од краткодневице и након празника Детињци, Материце и Патерице!“
