Или; ако Срби и, на Мали Божић, славе Обрезање Господње, да ли онда, за почетак, треба да се обрежу и патријарх Порфирије и све владике?
Ах, Срби моји, вама, изгледа, нема спаса! Ајде што Србску нову годину дочекујете 13. јануара, уместо првог септембра, већ, сутрадан, славите и Мали Божић илити Обрезање Господње уписано црвеним словима у црквеном календару СПЦ! Дакле, ви славите неког обрезаног Јеврејина, наводно, из Назарета и онда се чудите што вам нема спаса!
А, сећам се, било је то давно у дому покојног Милића од Мачве на Звездари, баш, за Мали Божић питао сам владику Амфилохија; да ли је обрезан?! Он се ужаснуо и окренуо ка домаћину речима: „Милићу, јел ти чујеш шта овај мене пита?!“ Милић му је мирно одговорио: „Чујем и добро те пита! Јер, ако Србска православна црква слави Обрезање Господње, онда и ви, владике, морате први да се обрежете!“ Згрожен одговором Милића од Мачве, владика Амфилохије устао је од стола и, без речи, напустио вечеру.
Треба ли још нешто на све ово да додам?
Иначе, ову Србску Нову годину дочекао сам гледајући на Трећем програму РТС-а емисију посвећену србским средњовековним црквама у Македонији. И, гле, најстарија србска црква светог Климента из трећег века, подигнута је у Охриду! И, ајд што је и Охридска епископија најстарија него су се све српске цркве начичкале у ближој и даљој околини Охрида. Да ли вам то нешто значи, Срби моји?! И зашто је цар Душан Силни преселио престоницу у Скопље? Треба ли још доказа да је Исус био Србин из Охрида, али да је то морало да се прикрива после Никејског сабора на коме је одлучено да је Исус Јеврејин из Назарета! И отуд, ево, и СПЦ, све до данашњих дана, слави Обрезање Господње! А ако и ви православни Срби и даље славите Обрезање Господње, онда и ви треба да се обрежете! Морате, коначно, да одлучите; да ли ћете и даље да славите Обрезаног из Назарета или ћете почети да славите Исуса из Охрида, а који је рођен трећег септембра! А ако наставите да и даље славите Обрезаног онда знајте да вам се брзо приближава крај! Јер, ваши древни богови више немају стрпљења и окренуће вам, коначно, леђа! Јер, не верујете у Стари завет који су писали Срби, већ у онај кога су Јевреји прилагодили себи! Тако су они, Јевреји, постали „небески народ“ и миљеници су Бога.
А у Старом завету писаном, испрва, на србском, лепо пише да је свет, то јест, људски род почео свој живот на Земљи када су Срби са Сиријуса сишли овде и почели да се паре са човечицама поред Дунава и направили човека „по свом обличју“. То је било пре 12.000 година када је настала бела аријевска раса и када је Србија постала „колевка аријевства“ одакле су се ти Аријевци распршили на све четири стране света.
Све ово знала је и Јованка Јолић (69) о чему смо онолико пута расправљали и, готово у свему смо се слагали.
Него Јованка Јолић је умрла, прошлог четвртка, у Београду, а сахрањена је, брже боље, у суботу на гробљу Лешће. Њено мртво тело је, пак, пронађено, око 22 часа, на углу Булевара Пека Дапчевића и Вождовачког пута. Код себе није имала лична документа, па је њен идентитет накнадно утврђен.
Чим се вест о Јованкиној смрти појавила на мрежи Х (бивши Твитер) део Јованкиних присталица почео је да сумња у званичну верзију о „природној смрти“. Укратко, званична истрага није потврдила ниједну сумњиву околност, али ће њена смрт, због природе онога чиме се бавила још дуго бити тема разних алтернативних тумачења.
Треба рећи да Јованка Јолић није имала длаке на језику и да би сваком скресала у лице шта му мисли. Таква је била и у јавним телевизијским наступима и ко зна коме се све, у последње време, замерила.
Овде се, рецимо, присећам многих неразјашњених смрти оних који су говорили оно што је заступала Јованка Јолић. Али, то не треба везивати сад за ово наше бурно време у коме живимо. Мада је и Милић од Мачве умро „природном смрћу“.
Недавно сам, рецимо завршио роман о Љубомиру Стојановићу, у једном тренутку, чак и председнику Краљевске Српске академије наука и оснивачу Напредне странке. Он је, пак, изучавајући српске средњовековне родослове, дошао до тога да је Стефан Немања био праунук римског цара Константина Великог!? Треба ли рећи какво је запрепашћење завладало не само у ондашњој Србији, већ, и у Европи. Јер, по Стојановићу, испада не само да није постојала србска средњовековна историја, већ ни она европска! Испало да је није постојало 800 година које су накнадно убачене да би не само Срби, већ, и европски народи измислили своју непостојећу историју.
Због овог, мало рећи, сензационалног открића, о непојмљивој „крађи векова“, академик Стојановић је морао да бежи из Србије. Склонио се у Праг, али и тамо је на њега покушан атентат док је шетао поред Карловог моста. Поживео је, некако, још три године, а онда је, јелда, умро, „природном смрћу“.
К.Г. Јунг, мој гуру из Швице је забринут за мене, па ме саветује: „Гледај да се мало примириш, мој дечаче! И ти, у јавним наступимо причаш све и свашта! И немој Србима да идеш толико уз нос са твојим Исусом из Охрида! Ако видиш да им не прија то да је Исус био Србин и син Александра Великог, пусти Србе нека и даље славе Обрезаног из Назарета! Најзад, није ли и патријарх Порфирије јеврејског порекла и није ли, по тој линији, у сродству са твојим Алеком Неважним?“
Моја Црна, пак, сматра супротно: „Настави да Србе стално подсећаш да славе Обрезаног из Назарета! Ако им ти не кажеш да је Исус Србин из Охрида, не видим ко ће то да им каже!“
