Или; ако је сваком Србину на десном длану исписана „боговица“ треба ли онда да се плашимо што Јевреји хоће из Израела да населе Србију?
Ух, одакле да почнем, а имам свашта да вам кажем! Ипак, прво ћу о Академији у Видову, одржаној 21. јуна, а тема је била: „Ко су, заправо, Срби?“ А што сам Академију заказао, баш, за 21.јун? Па зато што се некад Видовдан славио седам дана, од 15. јуна, када Сунце најраније излази па све до 21. јуна када је дан најдужи. И тај најдужи дан назван је Купало, тада, наиме, Бог силази међу људе и улази у њихове душе, а то је, заправо, дан када треба да подсети људе да су се „богови“, баш тада, парили са човечицама и створили човека „по свом обличју“.
Е, сад, студенти су мало закаснили, па седам дана, после Купала, славе Видовдан, а неко је морао да им објасни када се Видовдан слави те да у Србији почне све испочетка.
Него видим Жарко Кораћ се узнемирио што су се студенти ухватили за Видовдан који је „пагански празник“. Е, па тај “пагански празник“ није успео ни Немања са сином Савом да истисне из Срба палећи, притом, читава села где се још славио бог Вид. А и цар Лазар је за овај „пагански празник“ заказао косовски бој не би ли му мобилизација била успешна.
А шта нас учи ова „паганска вера“?
Србин није само човек, већ и биће у коме је „утиснут запис са неба“, са звезда, а на длану сваког Србина утиснута је азбука „боговица“ илити древно винчанско писмо само што, данас, мало ко од нас, зна да то прочита. А, баш, та „боговица“ је од Бога на десни длан утиснута, а на левом длану је утиснуто Србину шта мора да уради тако да би оправдао свој боравак на Земљи да би се поново вратио на Сиријус, тачније, Сербијус илити на Српску звезду како је још, понегде, у народу зову. А доказано је, већ, да је српски аријевски ген стар 12.000 година и да је Србија „колевка аријевства“ одакле су се аријевци распршили на све четири старне света. (А.Кљосов).
Наравно, да то не одговара другим много млађим народима, поготово Јеврејима и Грцима, па тако још византијски цар Константин Порфирегенит у свом спису „О управљању царством“ пише да су се Срби појавили на Балкану у петом, шестом веку као да ту не живе од памтивека када су се „богови“, то јест, наши ванземљаци са Сиријуса парили са човечицама у Подунављу, стварајући човека „по свом обличју“.
Ако је Константин Порфирегент почео да затире српски древни аријевски идентитет, онда је на Берлинском конгресу 1878. године, коначно, сахранио Србе. И тако, још крајем 19. века, почињу да се праве планови како да се потамане Срби. И Први светски рат имао је, поред осталог, и тај циљ, да се униште Срби. Краљ Александар Карађорђевић, пореклом Арбанас, потписао је Пакт са Ватиканом по коме Србија даје војску, то јест, топовско месо, а Римска столица плаћа војевање са Аустроугарском. И треба ли понављати да су Срби у Великом рату преполовљени! Ни у Другом светском рату Срби нису много боље прошли и, ни до данас, нису се опоравили и само су се тањили, и, можда, ће ускоро и нестати.
Шта, претерујем? Поново се помиње Мосадов план „Операција Мојсије“, а то, јелда, подразумева пресељење Израела у Србију, у случају да се иранско-израелски рат разбукта. Бајдвеј, Тел Авив је, дословце, сравњен са земљом и увелико подсећа на Газу. Ту велику сеобу Израела би, свакако, потпомогао Доналд Трамп, иначе, јеврејски слуга, а који је, већ, хтео да и Палестинце из Газе пресели у Србију, а и ове његове „дивље“ емигранте из Америке. Србију, дакле, треба, што пре, очистити од Срба не би ли им се тако, коначно, замео траг. А за то, већ, постоји логистика и у Србији; шеф државе нам је, по мајци, Јеврејин, а и патријарх Порфирије. Већ је изграђено и око 2.000 станова за прве досељенике из Израела, а то би, углавном, били пословни људи који би, полако, преузимали и управљање Србијом.
О томе сам, у среду, говорио, детаљно, код Јоване у њеној емисији „Ни пет, ни шест“ на телевизији „Курир“. А почео сам од 1986. године када сам код Вање Булића у „Црним бисерима“ рекао да ако Израел има атомску бомбу не видим зашто је не би имао и Иран. Сутрадан су ме звали из иранске амбасаде у Београду и предложили ми да се, „са породицом преселим у Техеран“. Захвалио сам се на позиву и остао у Београду.
Није прошло много времена, а у Београду је прослављена 25. годишњица од оснивања Покрета несврстаних. Дошао је и ирански шеф дипломатије и срдачно ме загрлио и помиловао по бради која ми је била „као Хомеинијева“. Тада сам га питао: „Шта би Иран радио када би Израел бацио атомску бомбу на Техеран?“ Хладно ми је одговорио: „Наша процена је да бисмо имали седам милиона жртава, али после тога Израел више не би постојао!“
Ово сам, наравно, објавио у НИН-у, а убрзо после тога дочепао сам се Мосадовог плана „Операција Мојсије“ у коме је, до детаља, објављено пресељење Израела у Србију.
А зашто, баш, овде код нас? Како зашто!? Близина Европе и топлог мора, плодна земља у Војводини и Поморављу, а у брдскопланинском подручју идеални услови за сточарство. И, најзад, можда, и оно најважније; „српске политичке елите су веома коруптивне“. Елем, и пре Алека Неважног корупција је цветала и ван земље била позната.
Када сам и Мосадову „Операцију Мојсије“ објавио у НИН-у звали су ме из израелски и америчке амбасаде. Али, срели смо се у „Бермудском троуглу“, то јест, у Шуматовцу. И неуморно су понављали; како сам дошао до Мосадовог плана, а што је била једна од најстроже чуваних државних тајни!? Свакако да ми није пало на памет да им одам како сам дошао до „Операције Мојсије“. Био сам само толико дрзак да им кажем; за доброг и упорног новинара и Мосадове тајне су лако доступне.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице није могао да верује шта сам Мосаду урадио: „Пулицерове награде добијају се за све и свашта, а теби није додељена ниједна домаћа, српска награда. Толики је страх од Мосада у Србији.“
Моја Црна ме бодри: „Само тако настави и труди се, што више, да убедиш Србе да почну да славе Купало! Онда нам ни Јевреји неће ништа моћи све и да дођу у Србију!“
