Или; ако још не верујемо да је Исус био син Александра Великог и Клеопатре, како онда да докажемо да сви европски народи воде порекло од Срба?
Због нашег Принца од Врања покушао сам да гледам „Песму Евровизије“, али, убрзо, спопала ме је мука, утроба ми се комешала од свеопштег сатанистичког колапса у који је запала Европа. А пошто је Принц од Врања био, тек, 15. по реду, нисам издржао те сам на Б92 гледао Клинта Иствуда, то јест „Прљавог Харија“, а све питајући се; шта је Србији требало да има представника на сатанистичким оргијама у Базелу које су, истини за вољу, биле мало умереније од оних које смо гледали приликом отварања Олимпијских игара у Паризу. Него, срећом, наш Принц од Врања није стигао до финала, а што само говори да се песмом није предао Ђаволу. Ах, Европо, Европо, куда ли си се ти упутила?!
Елем, пошто сам се занео гледајући „Прљавог Харија“ пропустио сам наступ Принца од Врања те сам, у ситне сате, на РТС гледао „Највеће мистерије света“, а та епизода била је посвећена потрази за Клеопатриним гробом. И пратио сам помно како се екипе археолога убише тражећи Клеопатрин гроб по катакомбама египатских пирамида, тражили су га, чак, и испод мора. И, мућак, ништа не нађоше! А како и да нађу Клеопатрин гроб у Египту када је она сахрањена, поред њеног мужа Александра Великог у Кашмиру. Како то!? Тако лепо!
Ту почнем да се присећам како је још у старом филму о „Клеопатри“, Елизабет Тејлор, алијас, Клеопатра, на крају филма, јасно рекла да се спрема да са Цезарионом, малим Исусом, да бежи од цезара Октавијана у Индију. Јер, њен заштитник Јулије Цезар је убијен зато што је у римском Сенату малог Исуса прогласио за свог престолонаследника.
А Римљани су знали да је малиша син Александра Великог који је оставио Клеопатру и упутио се за Индију.
Временом, Елизабет Тејлор, као Клеопатра, навела ме је да склопим причу о „индијском Исусу“, а који је детињство и младост провео код оца Александра у Индији, а онда се са македонским фалангистима вратио у Македонију да поврати очево Царство од Римљана. У томе није успео, због Петрове издаје, па је, чак, и разапет у Риму, али се, ипак, жив вратио у Индију.
Поред Елизабете Тејлор и бројне литературе о „индијском Исусу“, много ми је помогао и Плутарх! Он детаљно описује свадбу македонског краља Филипа који узима за другу жену, знатно млађу Клеопатру. На свадби долази до свађе и туче пошто Птоломеј, отац Клеопатрин држи увредљиву здравицу најављујући Филипу да ће Клеопатра да му роди наследника поред живог Александра! Тада Александар гађа пехаром у главу Птоломеја, а припити Филип креће на Александра усуканим мачем…
Да скратим: убрзо Филип гине у лову на лавове!?
Е, сада, како је све ово могло да се деси када, по званичној историји, Клеопатру и Александра деле три века?
Али, хвала Богу, руски академик Анатолиј Фоменко је, убедљиво доказао, и у овом случају, „крађу векова“, то јест, да између Александра и Клеопатре нема 297 година, већ да су њих двоје савременици! После Фоменка ништа није могло да ме заустави да докажем како је Исус био Србин, син Александра и Клеопатре која је, бајдвеј, пореклом из македонског Дебра. А ви, господо археолози, изволте у Кашмир да тамо тражите Клеопатрин гроб, мада се тамо сада заратило.
Него није само Исус био Србин, већ и сви европски народи воде порекло од Срба! Чак, и Швабе како погрдно и данас називају становнике Баден Виртемберга.
У књизи „Карло Велики није постојао“, Миленко Николић износи тврдње од којих вас глава заболи. Он, рецимо, тврди да се „на простору између Баварске и Француске, источно од Стразбура и северно од планине Харц, налазила једна Србија са народом који се, у старини, називао исквареним именом Суеви“. Николић трагове ове Србије налази у географским појмовима и у личним именима. Он каже: „Европске реке још и данас носе србска имена; Дунав, Рајна, Сава Тиса, Дрина, Ибар (Тибар), Сена, Рона“. Па, затим, „жупа Брус има за главни град Слободан (данас Фрајбург), село Ба данас се зове Базел, српски град Броднице или Сребреница данас се зове Штрасбург. Српско море које је, после проналаска латинског језика, добило име ‘Лакус Венетус’ данас се зове Бодензе (Боденско језеро) кроз које протиче српска река Рајна, а лепи предео Шварцвалд звао се Црна Гора. У тој Црној Гори постоје и два извора код Триглава, данашњег Триберга, а реке су имале србска имена Брига и Брега, оне се и данас тако зову и чине реку Дунав, искварено, Донау. Сви називи насеља и сва лична имена у целој Немачкој, са наставком на ‘иген’ су изопачена српска имена“.
Име Шваба, наставља Николић, је погрдна реч за Србе на територији данашњег Баден Виртенберга. Реч Шваба је истоветна србском називу за „буба-швабу“. Овим именом вређали су се они Срби који нису, или нису лако, пристајали да се – понемче! А због њиховог одбијања да се понемче и привржености србству, добили су не само увредљиво национално име у данашњој Немачкој, већ су Срби насилно, и под претњом смртне казне приморавани да буду Немци, то јест, Швабе.
К.Г.Јунг, мој гуру из Швице ме подсећа: „Да ли ти је сада мало јасније, мој дечаче, зашто је Стефан Немања, по налогу Фридриха Барбаросе, и уз помоћ германске војске, спроводио геноцид над Србима у Рашки? И зашто је сазвао Сабор у Расу на коме је спалио на ломачи све српске племенске старешине које нису пристајале да се понемче!? И зашто је такозвани Свети Сава дозволио Србима да славе и даље своје старе србске обичаје и старе богове?! Најзад, да ли ти је, коначно, јасно зашто нас Немци ни данас, благо речено, не воле!?“
Него одох много далеко у прошлост, а Србија је и данас на великом испиту после дебакла мог Алека Неважног у Нишу где је, једва, сакупио 17.000 „лојалиста“. А шта, тек, да кажем што је на „Пинку“ преко двадесет минута беснео зато што је професорки Марији Васић одређен кућни притвор! Оно што је баљезгао граничило се са лудилом тако да је Иницијатива адвоката Мироја Јовановића на свом месту и надлежне институције, пре свих оне у Палмотићевој треба да испитају „пословну способност“ председника ове јадне Србије која је, једва, преживела Немањиће.
Моја Црна само додаје: „Немања није успео да понемчи Србе и неће, ваљда, овај твој Алек Неважни да од Срба направи буба швабе!?“